Marx.ba

Brisel navodno planira da pruži značajnu političku i finansijsku podršku tehnologiji hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida (CCS), smatrajući je neophodnom za ostvarivanje ambicioznog cilja EU da do 2050. postigne klimatsku neutralnost, prema procurjelom nacrtu “industrijskog plana upravljanja ugljeničnim emisijama”.

Dokument, koji je Euronews otkrio 16. januara, otkriva namjeru EU da godišnje hvata čak 450 miliona tona CO2 kako bi ostvarila cilj klimatske neutralnosti. Plan, koji se očekuje da bude zvanično objavljen 6. februara, uključuje i privremeni cilj smanjenja emisija do 2040. godine, preporučen od strane naučnih savjetnika da iznosi barem 90%.

Nacrt predviđa privremeni cilj od 50 miliona tona godišnje do 2030. godine, usklađen s nedavno usvojenim Zakonom o neto nuli u industriji. Ovaj zakon obavezuje naftne i gasne kompanije da do kraja decenije obezbijede stalni kapacitet za skladištenje, o sopstvenom trošku.

U odgovoru, Komisija razmatra različite oblike političke i finansijske podrške, uključujući razvoj regulatornog paketa za transport CO2 i saradnju sa geološkim službama radi stvaranja Atlasa investicija potencijalnih lokacija za skladištenje.

Obaveza se proteže i na zajednički poziv za finansiranje sa državama članicama putem Fonda za povezivanje Evrope, sa budžetom od preko 20 milijardi eura za infrastrukturu prekograničnog transporta CO2, koja je prioritetna kao “važni projekti od evropskog interesa”.

Procurjeli dokument također nagovještava uspostavljanje posvećenog visokog nivoa platforme za kontinuirani rad nakon 2030. godine. Ovaj pomak u strategiji usklađen je sa zahtjevima zagovornika CCS, posebno kompanija u oblasti petrohemijske industrije, koje CCS smatraju ključnim za dekarbonizaciju postojećih industrijskih procesa.

Kris Davis, bivši britanski poslanik Evropskog parlamenta i čvrsti zagovornik CCS, istakao je priznanje Komisije da CCS treba da dobije širu podršku vlada širom EU kao legitimna opcija za dekarbonizaciju.

Međutim, kritičari, uključujući ekološke aktiviste, izražavaju zabrinutost zbog nastavka oslanjanja na fosilna goriva i dovode u pitanje hitnost smanjenja emisija.

Boris Jankoviak iz Climate Action Network (CAN) Europe protivi se stvaranju “poslovnog slučaja” za skladištenje, naglašavajući nužnost minimiziranja infrastrukture i potreba za skladištenjem CO2. On poziva na jasnije isključenje sektora sa dokazanim alternativnim rješenjima iz potencijalnog razvoja CCS, uz apel za sveobuhvatan i strateški pristup.