Nermin DEMIROVIĆ
Adnan Smailbegović je ugledni bh. biznismen, a već niz godina je na čelu Udruženja poslodavaca Federacije BiH. Novi mandat je dobio 2022. godine, a nema dileme da se svojski trudi da poslodavce zastupa na najbolji mogući način.
Trenutna kriza u Evropi, aktuelno stanje bh. privrede, ali i situcaija oko minimalne plate i novi zakon o online fiskalizaciji bili su neke od tema o kojima smo razgovarali sa Smailbegovićem.
Kako se kriza u Evropi odražava na bh. privredu?
– Bh. privreda je trenutno u jednoj vrlo nezahvalnoj situaciji zato što smo mi jako oslonjeni na Evropsku uniju, pogotovo na Njemačku, Italiju i Hrvatsku gdje baš i ne ide najbolje. U popriličnom su problemu sve branše koje izvoze za Njemačku, posebno drvna industrija, proizvodnja namještaja koja nije mala. I metalska industrija značajno osjeti, a da ne govorimo o tekstilnoj i obućarskoj industriji. To je jednostavno posljedica problema u Evropi i ne može se adresirati na adresu naših privrednika. Ta recesija se značajno odražava na nas.
Kako gledate na odlazak radne snage iz naše zemlje?
– Vidim odlazak radne snage koji je jedan veliki problem. To nas je zadesilo zadnje dvije ili tri godine jer se jednostavno Evropa otvorila, ljudi imaju mogućnost da odlaze i tu mogućnost koriste vrlo obimno. Jasno je da će se teško potpuno zaustaviti odlazak radnika, ali moram reći da se ništa ne radi da se to smanji. Jedno od rješenja bi moglo da biti da se zapošljavaju stranci, ali to je ipak druga problematika.
Poslodavci stalno upozoravaju na velike namete. Koliko je to teret privredi?
– Ovdje je opterećenje privrede sa svih strana, sa parafiskalnim i fiskalnim nametima da je zaista teško poslovati. Opterećenja su tolika da je prilično teško dizati plate. Mi smo napravili jednu analizu prema kojoj je kod nas situacija sada skoro plata na platu, kada se ozbiljno uzmu doprinosi, parafiskalni nameti, porez na dohodak na sve ono što se plaća, ako uzmete još to privatno zadravstvo koje naši ljudi jako puno plaćaju, dođemo skoro na to da je jedna plata državi, jedna radniku. Nadam se da će se napraviti ozbiljan pomak na unaprjeđenjeu poslovne klime, jer da budem iskren ako ne dođe do toga, kroz više prvaca zaista mislim da će privreda početi padati.
Koje je vaše viđenje na temu minimalne plate?
– Minimalna plata se već neko vrijeme usklađuje godišnje. Postoji formula kako se izračunava i minimalna plata je ove godine 619 KM, a naredne bi trebala biti od 640 do nekih 650 KM. Prema najavi Vlade FBiH sada bi to trebalo ići na nekih 700 KM. Dakle, mimo te formule još 50 KM, što je dodatno opterećenje nekih 35 do 40 KM doprinosa. Mi kao udruženje poslodavaca imamo potpisanih osam kolektivnih ugovora sa osam različitih branši u realnom sektoru. Mi smo u zavisnosti od mogućnosti branše pomalo podigli te plate. Recimo, najveću minimalnu platu ima metal, mislim da iznosi 770 KM. Dakle nije to ovih 619, nego dosta više. Tako su različite minimalne plaće i u ostalim branšama s kojima su potpisani kolektivni ugovori. Znači, mi smo to uspjeli ispregovarati, a sada Vlada planira i neke obaveze koje do sada nisu bile. Da topli obrok bude obavezan, prevoz da bude obavezan i 200 KM kao stimulacija, ali da i to bude obaveza. Tako da je to puno otvorenih pitanja i konfuzije i mi smo jučer imali sastanak sa premijerom gdje je naša delegacija pokušala objasniti sve skupa i gdje mo pokušali dati neke naše prijedloge. Dogovorili smo da ćemo u roku do dva dana napraviti naš prijedlog i da će ga Vlada razmotriti.
Šta je ono što je prijedlog Udruženja poslodavaca?
– Mi bismo bili spremni da se jedan dio plate koji bi bio neoporeziv ispregovara kroz kolektivne ugovore i da se utvrdi koliki je to iznos koji bi bio obavezujući. Ne može isto biti u različitim branšama jer su različite plate, različiti uslovi i druge stvari. Dakle, mi smo sigurni da ćemo sa sindikatom ispregovarati i naći dogovor, jer i do sada smo ga nalazili. Naša je želja da nam Vlada ostavi mogućnost da možemo isplaćivati preko sadašnje minimalne plaće još 400 do 500 KM. Mislimo da ispod 400 nije uredu, a preko 500 isto tako. Taj neki interval bio bio optimalan, ako je neoporeziv, umjesto sadašnjeg prijedloga da to bude 200 KM koje su oporezive. Vi morate imati prostora da radnike stimulišete, da odvojite radnike od neradnika, a to bio bio dadatni alat da se pojača produktivnost i kvalitet. Imali smo jako dobar sastanak sa premijerom koji je shvatio šta su naše ideje i šta su naše namjere i da se ne radi o bilo kakvim prevarama.
Kako gledate na nacrt zakona o online fiskalizaciji?
– Naravno, podržali smo novi zakon o online fiskalizaciji. Mislimo da je jako dobar i da će trebati samo neke sitne izmjene kojih nije puno i mislimo da je to jako dobra osnova. Zaista podržavamo taj trend koji će značajno smanjiti sivu ekonomiju i značajno će povećati prihode indirektnih poreza i time se otvara prostor da se rastereti rad u budućnosti.
VEZANO
