Akta.ba/Š.M
Luka Brčko izgrađena 1913. godine jedina je međunarodna riječna luka u BiH. Rekonstrukcija i obnova luke sufinansira se novcem Evropske unije ukupne vrijednosti deset miliona evra, od čega su tri miliona bespovratna sredstva, navodi Akta.ba. Rekonstrukcija će omogućiti bolju povezanost ove tranzitne tačke za teretni saobraćaj, sa zemljama regije i Evropskom unijom.
Dizalice čekaju teret u pristaništu u Brčkom uz rijeku Savu. Modernizaciji zastarjele infrastrukture luke i željezničke pruge, u okviru prekogranične saradnje kojom Evropska unija sufinansira projekte u Јadransko-jonskoj regiji, svoj doprinos dali su i studenti izradom biznis planova za inovacione centre.
“Ono što smo mi dobili kao od strane studenata odmah nakon realizacije te aktivnosti jeste da je to zaista nešto što nisu imali priliku na fakultetu da rade ,pogotovo ne na tehničkim fakultetima i pružanje tog preduzetničkog uvida studentima je sigurno otvorilo neka nova saznanja, nova vrata u smislu pogleda na ovaj koji je drugačiji od onog klasičnog, tehničkog”, rekao je Vedad Suljić, direktor Centra za ekonomski, tehnološki i okolišni razvoj.
S obzirom da je nezaposlenost mladih i njihov odlazak jedan od izazova za cijelu regiju, novi sadržaji bi mogli otvoriti mogućnost zapošljavanja, time i njihov ostanak na ovim prostorima.
“Ono što je značajno napomenuti jeste da smo mi na kraju projekta za svaku luku,uključujući i luku Brčko napravili set prijedloga i preporuka da bi se luka transformisala u tzv. Inovaciono čvorište i neki od tih prijedloga su upravo rezultati studenata“, dodao je Suljić.
Grupa studenata fakulteta mašinstva, ekonomije, arhitekture i šumarstva osmislili su inovativne ideje za unapređenje energetske efikasnosti luke Brčko koje su postale dio strategije njenog dugoročnog razvoja.
“Nastojali da kreiramo biznis plan gdje bi pokazali da je isplativo da se površine koje postoje na teritoriji luke Brčko iskoriste u kontekstu podizanja brzorastućih nasada drvenastih vrsta koji bi se kasnije mogli pretočiti u energente koji bi se koristili za proizvodnju toplotne energije za potrebe luke Brčko”, istakao je DŽenan Bećirović profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu.
Predsjedavanje Јadransko-jonskoj inicijativi od BiH nedavno je preuzela Hrvatska koja će u narednih godinu dana koordinirati aktivnosti u kojima učestvuju i Slovenija, Italija, Grčka, Srbija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Albanija i San Marino.
“Danas je pomodno govoriti o mladima,ali šta to konkretno znači u praksi. To znači da saradnja sa mladima treba da postane standardni dio svakog procesa, a ne neki ustupak koji činimo mladima“, poručio je Slavomir Tokarski, generalni direktorat za regionalnu i urbanu politiku Evropske unije.
U okviru IPA Adriona do 2027. godine na raspolaganju je ukupno deset miliona evra za prekogranične projekte jadransko-jonske regije, u kojoj živi 70 miliona stanovnika. Zemlje trebaju uskladiti svoje projekte s regionalnim, da bi zajednički iskoristili dostupna sredstva.