Bloomberg Adria
Zaduženost Bosne i Hercegovine posmatrana kroz kredite u odnosu na BDP od blizu 50 posto najniža je u regionu, no privreda nailazi na izazove u pristupu kreditima. Prema mišljenju analitičarke Bloomberg Adrije, u tromom međunarodnom okruženju očekuje se nastavak rasta kreditne aktivnosti u 2024. godini, ali s jačim fokusom na stanovništvo.
Na kraju novembra 2023. godine, ukupni krediti u našoj državi dostigli su 23,3 milijarde KM, s rastom od 0,5 posto. U odnosu na oktobar, zabilježeno je povećanje kredita od 113,8 miliona KM, što čini rast od 0,5 posto, objavila je Centralna banka Bosne i Hercegovine.
Kreditni rast registriran je kod sektora stanovništva za 59,4 miliona KM (0,5 posto), kod privatnih poduzeća za 58,4 miliona KM (0,6 posto) i kod nefinansijskih javnih poduzeća za 2,8 miliona KM (0,5 posto). Smanjenje kreditnog rasta registrirano je kod vladinih institucija za 1,7 miliona KM (0,2 posto) i kod ostalih domaćih sektora za pet miliona KM (2,2 posto).
Godišnja stopa rasta ukupnih kredita u novembru 2023. godine iznosila je 6,1 posto, nominalno 1,33 milijarde KM.
Godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 810,4 miliona KM (7,4 posto), kod privatnih poduzeća za 483,4 miliona KM (5,3 posto), nefinansijskih javnih poduzeća za 18,8 miliona KM (3,2 posto) i kod ostalih domaćih sektora za 54,3 miliona KM (32,9 posto). Smanjenje kreditnog rasta na godišnjem nivou registrovano je kod vladinih institucija za 32,9 miliona KM (2,9 posto).
Martina Petrović Savić, viša analitičarka makroekonomije i tržišta kapitala u analitičkom timu Bloomberg Adrije, objašnjava kako su ukupni krediti u BiH povećani za 6,1 posto mg u novembru 2023, što je najveća stopa rasta od 2019. godine. Krediti stanovništvu su rasli po nešto većoj stopi od kredita privredi.
Dodaje da, ukoliko pogledamo kamatne stope, iako je vidljiv rast kamata, one su u BiH ostale relativno niske (npr. u odnosu na Srbiju) i nisu imale značajan efekt na tok kreditne aktivnosti, odnosno omogućile su kreditima da nastave rasti u toku 2023.
– To je podržano i time što je tražnja i od preduzeća i od stanovništva rasla. Budući da smo imali period visoke inflacije i da je dominantan dio kredita stanovništvu namijenjen tekućoj potrošnji (odnosno niži je udio stambenih kredita), konstantan rast kredita nam i ukazuje na veću potrebu stanovništva da budžet dopuni kreditom uslijed višeg nivoa cijena, objašnjava Petrović Savić.
Ono što je iz perspektive bankarskog sektora pozitivno je to da raste i depozitna baza koja je osnovni izvor sredstava za finansiranje kredita (7,7 posto mg u novembru 2023), objašnjava analitičarka.
Kako kaže, uz visoke pokazatelje likvidnosti i pokazatelj kredita u odnosu na depozite od oko 75 posto ukazuje nam da postoji prostor za daljnju kreditnu aktivnost, bez toga da se javi potreba za dodatnim finansiranjem banaka. Samim tim što ima likvidnosti u sistemu, tražnja za kreditima je ključni faktor koji oblikuje kreditnu aktivnost.
Generalno je zaduženost, posmatrana kroz kredite u odnosu na BDP od blizu 50 posto, najniža u regionu i ekonomija bi sigurno imala benefit od njenog rasta. Naravno, pod uslovom da taj rast bude dominantno usmjeren na kredite privredi, što bi omogućilo i brži ekonomski rast.
– Trenutno, u prilično tromom međunarodnom okruženju ne vidimo perspektivu da dođe do značajno bržeg kreditiranja privrede, jer je teže doći do mogućnosti za investiranje i širenje poslovanja. Očekujemo da se trend rasta kreditne aktivnosti nastavi i u 2024, ali i dalje s nešto jačim akcentom na segment stanovništva, zaključuje ona.
Ukupni depoziti domaćih sektora na kraju novembra 2023. iznosili su 30,94 milijarde KM. U odnosu na prethodni mjesec, depoziti su povećani za 49,1 milion KM (0,2 posto).
– Rast depozita na mjesečnom nivou registriran je kod sektora stanovništva za 8,9 miliona KM (0,1 posto) i kod privatnih poduzeća za 125,8 miliona KM (1,8 posto). Depoziti su smanjeni kod nefinansijskih javnih poduzeća za 1,8 miliona KM (0,1 posto), kod vladinih institucija za 70,5 miliona KM (1,5 posto) i kod ostalih domaćih sektora za 13,3 miliona KM (0,7 posto), navodi Centralna banka.
Godišnja stopa rasta ukupnih depozita u novembru 2023. godine iznosila je 7,7 posto, što je u apsolutnom iznosu 2,2 milijarde KM. Devizne rezerve Centralne banke BiH na kraju novembra 2023. godine iznosile su 15,68 milijardi KM.
Ukupna novčana masa (M2) na kraju novembra 2023. godine iznosila je 35,22 milijarde KM. U odnosu na prethodni mjesec, registriran je porast novčane mase za 36,2 miliona KM (0,1 posto).