Marx.ba

Ukupni depoziti domaćih sektora su krajem jula iznosili 35,64 milijarde KM i u odnosu na juni povećani su za 1,12 milijardi KM ili 3,2 odsto, navodi se u podacima Centralne banke BiH.

Kako piše u ovim podacima, povećanje depozita na mjesečnom nivou registrovano je kod sektora stanovništva za 212,1 milion KM ili 1,2 odsto.

– Kod privatnih preduzeća porasli su za 71,9 miliona KM (0,9%), kod nefinansijskih javnih preduzeća za 80,4 miliona KM (4,4%), kod vladinih institucija za 729,9 miliona KM (17%) i kod ostalih domaćih sektora za 21 milion KM (1%), stoji u podacima.

Tako je godišnja stopa rasta ukupnih depozita u julu ove godine iznosila 9,6 posto, što je u apsolutnom iznosu 3,13 milijardi KM.

– Godišnji rast depozita registrovan je kod sektora stanovništva za 1,9 milijardi KM (11,4%), kod privatnih preduzeća za 486,9 miliona KM (6,4%), kod vladinih institucija za 675,5 miliona KM (15,6%) i kod ostalih domaćih sektora za 148,6 miliona KM (7,8%). Depoziti su na godišnjem nivou smanjeni kod nefinansijskih javnih preduzeća za 73,4 miliona KM (3,7%), istakli su iz Centralne banke BiH.

Dodali su da su devizne rezerve Centralne banke BiH na kraju jula ove godine iznosile 17,67 milijardi KM i na godišnjem nivou su povećane za 1,23 milijarde KM ili 7,5%.

Kada su u pitanju ukupni krediti domaćim sektorima, oni su krajem jula iznosili 27,47 milijardi KM i u odnosu na prethodni mjesec zabilježeno je povećanje kredita od 128,8 miliona KM (0,5%).

Godišnja stopa rasta ukupnih kredita u julu 2025. godine iznosila je 9,8%, nominalno 2,45 milijardi KM.

– Godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 1,34 milijarde KM (10,7%), kod privatnih preduzeća za 680,5 miliona KM (6,5%), kod vladinih institucija za 198,5 miliona KM (16,4%), kod nefinansijskih javnih preduzeća za 144,7 miliona KM (24,4%) i kod ostalih domaćih sektora za 81,7 miliona KM (29,2%), kazali su iz Centralne banke BiH.

Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je za “Nezavisne novine” da ukoliko posmatramo sa stanovišta agregatnih veličina možemo zaključiti da je rast kreditnih plasmana određen rastom depozita.

– Drugim riječima, građani su više novca deponovali u banke nego što su ih povukli kroz kredite. Razloge rasta depozita pronalazimo u povećanju nominalnih zarada i rastu doznaka od dijaspore. Usljed inflatornih kretanja jedan dio građana svoje životne troškove pokriva kroz kreditne pozajmice, dok se drugi dio zadužuje za kupovinu trajnih potrošnih dobara i rješavanje stambenog pitanja. Kao rezultat rasta cijena stanova, kao i trajnih potrošnih dobara, raste i vrijednost kreditnog zaduženja. Na taj način možemo objasniti mehanizam kreditno-depozitnih kretanja, objašnjava Mlinarević.