Marx.ba

U prelomnom trenutku za avioindustriju, avion Boing 787 kompanije Virgin Atlantic poletio je sa londonskog aerodroma Heathrow za JFK aerodrom u Njujorku, obilježavajući prvi transatlantski let isključivo pokretan održivim gorivima za avijaciju (SAF).

Ekološko gorivo, pretežno dobijeno iz otpadnih masti i nusproizvoda proizvodnje kukuruza, ima za cilj da reši emisije ugljenika u sektoru koje čine 2.5% globalnih emisija. Međutim, ne svi pozdravljaju ovaj ekološki iskorak.

Aktivisti za klimu tvrde da SAF, koji trenutno čini manje od 0.1% svjetskog goriva za letove, ne može biti dovoljno brzo proizveden da bi se odgovorilo na hitnu potrebu za smanjenjem emisija.

Kritičari ističu da ograničena dostupnost sirovina, poput otpadnog ulja za kuhanje, baca sumnju na skalabilnost i efikasnost SAF-a u širem kontekstu emisija avijacije.

Shai Weiss, izvršni direktor Virgin Atlantica, priznaje retkost SAF-a ali ističe neophodnost globalne proizvodnje. Uprkos tvrdnjama da SAF može smanjiti “emisije tokom životnog ciklusa” do 70%, skeptici ističu nastavak emisija ugljenika kod aviona koji koriste tradicionalna goriva.

Vrijeme ovog simboličnog leta, samo nekoliko dana pre UN-ovog samita o klimi COP28, privuklo je pažnju. Aviokompanije poput Lufthanse i Etihada ističu “zelene” letove ka samitu, predstavljajući SAF kao rješenje.

Kritičari tvrde da su takvi napori oblik “pranja zelene savjesti”, skrećući pažnju sa ukupnog ekološkog utjecaja industrije.

Dok avioindustrija hvali ovaj transatlantski SAF let kao “prijelazni događaj”, ostaju pitanja o izvodljivosti SAF-a kao sveobuhvatnog rješenja za dekarbonizaciju dugih letova. Dok je industrija pod lupom tokom COP28, diskusije o praktičnosti i održivosti SAF-a ostaju u prvom planu.