Marx.ba

Predsjednica Evropske centralne banke (ECB) Christine Lagarde pozvala je evropske poslanike da ubrzaju donošenje zakonodavstva koje bi otvorilo put za lansiranje digitalnog eura.

ECB već godinama radi na digitalnoj verziji jedinstvene valute, u suštini elektronskom novčaniku, ali za njegovo sprovođenje potrebna je podrška Evropskog parlamenta. Taj korak se, međutim, pokazao teškim zbog otpora među poslanicima.

Lagard je obnovila svoj apel obraćajući se komitetu Evropskog parlamenta, opisujući digitalni euro kao ključni alat za finansijsku autonomiju Evrope, te kritikovala konkurentske digitalne valute koje izdaju privatne kompanije, poznate kao stablecoin-ovi.

– Zakonodavni okvir za potencijalno uvođenje digitalnog eura mora se uspostaviti brzo, molim vas, kazala je Lagard.

Evropska komisija je još u junu 2023. predložila zakon o digitalnom euru, ali od tada nije bilo značajnog napretka. Ukoliko Parlament usvoji neophodne zakone, Upravni savjet ECB-a planira da na jesen odlučuje o zvaničnom lansiranju digitalnog eura.

Predstavnici četiri od ukupno osam političkih grupacija u Parlamentu izrazili su zabrinutost nakon što je ranije ove godine došlo do prekida u radu platnog sistema ECB-a, što je dodatno otvorilo pitanja o sposobnosti centralne banke da sprovede projekat digitalnog eura.

U dizajnu ECB-a, digitalni euro bi bio dostupan svim građanima eurozone, vjerovatno do limita od oko 3.000 eura. Bio bi garantovan od strane centralne banke, ali bi se distribuirali putem komercijalnih banaka i operatera digitalnih novčanika.

Evropske banke uglavnom su skeptične prema ovoj ideji, strahujući da bi mogla izazvati odlazak depozita, jer bi klijenti novac prebacivali u sigurnije ECB-garantovane novčanike.

Studija koju je za potrebe bankarskih udruženja sprovela revizorska kuća PwC procjenjuje da bi digitalni euro mogao da košta bankarski sektor između 18 i 30 milijardi eura u tehničkim, komercijalnim i operativnim troškovima.

ECB promoviše digitalni euro i kao odgovor na inicijative predsjednika SAD-a Donalda Trumpa, koji podržava razvoj stablecoinova – kriptovaluta koje su najčešće vezane za američki dolar.

Lagard je istakla da stablecoinovi predstavljaju „rizik po monetarnu politiku i finansijsku stabilnost“, jer mogu povući depozite iz bankarskog sistema i često ne uspijevaju da održe svoju fiksnu vrijednost.

Jedan od najpoznatijih kolapsa desio se u maju 2022, kada TerraUSD nije uspio da zadrži vezu sa dolarom, što je izazvalo krah na tržištu i talas bankrota u kripto sektoru.

Lagarde je dodatno naglasila da u ovom dijelu tržišta ne postoji globalna regulativa, te da je izdavalac najvećeg stablecoina – Tether – registrovan u Salvadoru, „zemlji koja nema nikakav regulatorni okvir“ za ovakve proizvode.

– Ovakav fragmentisan pristup sprečava jednake uslove na globalnom nivou i otvara prostor za nove rizike i sistemsku ranjivost. Zato moramo ostati oprezni i zalagati se za globalno usklađenu regulaciju stablecoinova, rekal je prenosi Investitor.