Marx.ba
Ukupni krediti domaćim sektorima, ali i depoziti, iz mjeseca u mjesec rastu, pokazuju podaci Centralne banke BiH.
Tako su, prema zadnjem izvještaju, ukupni krediti domaćim sektorima krajem februara iznosili 23,66 milijardi KM, što je u odnosu na januar povećanje kredita od 197,5 miliona KM ili 0,8 posto.
– Kreditni rast registrovan je kod sektora stanovništva za 79,3 miliona KM (0,7%) i kod privatnih preduzeća za 145,9 miliona KM (1,5%), dok je kod ostalih sektora došlo do smanjenja kredita. Krediti su smanjeni kod nefinansijskih javnih preduzeća za 12,5 miliona KM (2,1%), kod vladinih institucija za 13,2 miliona KM (1,2%) i kod ostalih domaćih sektora za 1,9 miliona KM (0,8%). Godišnja stopa rasta ukupnih kredita u februaru 2024. godine iznosila je 7,5%, nominalno 1,66 milijardi KM. Godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 885,3 miliona KM (8,0%), kod privatnih preduzeća za 735,5 miliona KM (8,1%) i kod ostalih domaćih sektora za 68,1 milion KM (41,6%). Smanjenje kreditnog rasta na godišnjem nivou registrovano je kod nefinansijskih javnih preduzeća za 16,5 miliona KM (2,7%) i kod vladinih institucija za 14 miliona KM (1,3%), piše u izvještaju Centralne banke BiH.
Dalje piše da su ukupni depoziti domaćih sektora na kraju februara 2024. godine iznosili 31,38 milijardi KM, te da su u odnosu na prethodni mjesec povećani za 137,8 miliona KM (0,4%).
– Rast depozita na mjesečnom nivou registrovan je kod sektora stanovništva za 235,2 miliona KM (1,5%) i kod nefinansijskih javnih preduzeća za 43,7 miliona KM (2,2%). Depoziti su smanjeni kod privatnih preduzeća za 127,2 miliona KM (1,8%), kod vladinih institucija za 2,7 miliona KM (0,1%) i kod ostalih domaćih sektora za 11,2 miliona KM (0,6%). Godišnja stopa rasta ukupnih depozita u februaru 2024. godine iznosila je 7,5%, što je u apsolutnom iznosu 2,2 milijarde KM. Godišnji rast depozita registrovan je kod sektora stanovništva za 1,52 milijarde KM (10,2%), kod privatnih preduzeća za 798,3 miliona KM (12,7%) i kod nefinansijskih javnih preduzeća za 14,8 miliona KM (0,7%). Depoziti su na godišnjem nivou smanjeni kod vladinih institucija za 113,8 miliona KM (2,7%) i kod ostalih domaćih sektora za 18,3 miliona KM (1,0%)”, stoji u izvještaju.
Edis Ražanica, direktor Udruženja banaka BiH, rekao je za “Nezavisne novine” da smo u prošloj godini imali uzlazni trend depozita, ali i kredita.
– Taj trend se nastavlja i u ovoj godini, s tim što možemo primijetiti da je u prvom kvartalu više rasla privreda nego što su rasli krediti. Banke, naravno, mogu biti zadovoljne s obzirom na to da rastu depoziti, što omogućava dobre izvore sredstava i omogućava da banke te izvore plasiraju, pogotovo privredi, koja nije imala tako velike kamatne stope na kredite kao u zemljama okruženja. U narednom periodu očekujemo malo veći rast kredita kod stanovništva. Kad kažem narednom periodu, mislim na naredna dva kvartala tekuće godine, naveo je Ražanica.
Na pitanje kada se može očekivati da dođe do smanjenja kamatnih stopa na kredite u BiH, Ražanica odgovara da se prema nekim predviđanjima očekuje da će Evropska centralna banka (ECB) koriguje naniže svoju referentnu ključnu kamatnu stopu u drugoj polovini godine.
– Imamo trend smanjenja inflacije jer se približava onim ciljanim vrijednostima od dva odsto. Tako da očekujem smanjenje u 2025. godini. Mi nismo imali ni približno povećanje kamatnih stopa kao u EU, tako da će korekcija najniže kamatne stope biti simbolična u odnosu na EU, koja je znatno više dizala kamatne stope, naglasio je Ražanica.
