Marx.ba

Mimo ekonomije i pružanja podrške lokalnim proizvođačima, postoji još jedan razlog zašto se sve češće apeluje na odabir proizvoda iz lokalnog uzgoja, a to je: ekologija, zaštita planete, smanjenje CO2 otiska.

Koliko se svijet menjao i promijenio dosad, govori i podatak da je Velika Britanija nekada proizvodila najviše vrsta jabuka na svijetu, ali sada uvozi čak 70 posto.

U Bangladešu, rakovi su “zlatna koka” što se tiče izvoza, i putuju više od 16.000 kilometara da stignu do Britanskih ostrva, iako Britanija ima račiće i kod kuće.

Dodatno, u SAD prosječna namirnica putuje čak 2.400 kilometara – dok ne stigne do tanjira kupca.

Zanimljivo, Havaji gaje svoju šećernu trsku, pa ipak, uvoze ovu namirnicu koja proputuje 16.000 kilometara u paketićima, ne bi li stigla do havajskih kafića.

Transportovanje hrane, generalno, predstavlja ogromno ekološko, socijalno i ekonomsko opterećenje, a među njima su vazdušno zagađenje i globalno otopljavanje.

Sam termin “kilometraža namirnica” ili “food miles” skovao je Tim Lang 1992. godine, a odnosi se na udaljenost koju hrani prevaljuje od proizvođača do potrošača.

Stoga, neki savjesni potrošači sada radije biraju lokalno, kako bi barem malo doprinijeli očuvanju planete i smanjenju zagađenja.

Treba imati u vidu i procjene da je pomorski transport 50 puta efikasniji od vazdušnog, u pogledu emitovanja ugljen-dioksida.