N. DEMIROVIĆ

Mirza Mulešković, ekonomski analitičar iz Crne Gore itetkako je pozvan da govori o evropskim integracijama i ekonomiji. Kao predstavnik Crne Gore 2016. učestvovao je u programu European Union Visitors Programme. Učestvovao je u pripremi i implementaciji velikog broja projekata koji su finansirani iz fondova EU, bio je član radne grupe za pripremu i vođenje pregovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji, vezano za dva poglavlja.

Ovaj ugledni analitičar ekskluzivno za Marx.ba osvrnuo se na informaciju da će Evropska komisija preporučiti otvaranje pristupnih pregovora sa BiH. Uz, kako kaže, čestitke komšijama u BiH, on je govorio o ekonomskim i drugim benefitima za BiH, onome s čim se Crna Gora susreće, ali šta očekuje BiH i kako bi se trebali postaviti državni organi.

Kako gledate na ono što donosi približavanje Evropskoj uniji?

– Svako pomjeranje u evropskim integracijama je u velikoj mjeri napredak za Bosnu i Hercegovinu. Takvi koraci doprinose stabilizaciji i stvaranju jedne jedinstvene nacionalne države koja će imati trasiran put po evropskim i demokratskim normama. To će povećati poštovanje svih građanskih sloboda, uvažavanje razlika i naravno ono što je iz mog ugla najbitnije, takav put donosi mogućnost za ekonomski razvoj, ukoliko naravno donosioci odluka u BiH budu radili da se, kako vaše zakonodavstvo, tako i cjelokupne odluke koje budu donijete, budu u skladu sa propisima Evropske unije.

Koliko se benefiti mogu vidjeti na primjeru Crne Gore?

– Ono što želim da kažem iz primjera Crne Gore, jeste da smo tokom dugog niza godina koliko jesmo kandidati za članstvo, koliko pregovaramo za ulazak u Evropsku uniju, imali velike benefite. Crna Gora je ostvarila velike ekonomske benefite, a ja bih rekao da smo u novijoj historiji ostvarili dva od tri velika cilja. Obnovili smo nezavisnost i postali članica NATO. Ostaje da uđemo u Evropsku uniju. To zaokružuje stabilnost, kreira se jedan sistem građanske države, sistem povoljnog poslovnog ambijenta, sistem gdje vlada vladavina prava i kao sistem koji strani investori vide kao održiv, stabilan i predvidiv, jer to je veoma bitno za strana ulaganja. Kada se sve sagleda benefiti su ogromni.

Kako gledate na položaj BiH i šta bi sada trebalo učiniti?

– Sada je na vama da uradite onošto treba da uradite. Na vama je da uskladite legislativu sa evropskim zakonodavstvom. Na vama je da to primjenjujete, a ako bih gledao iz ugla ekonomije, ono što Crna Gora nije uradila, mislim da BiH treba uraditi. Mislim da trebate imati jednu dobru strategiju koja će pokazati gdje BiH može biti konkurentna na tržištu Evropske unije. Upravo sada kroz proces pregovaranja i pridruživanja morate naći te niše gdje će bh. preduzeća biti konkurentna na evropskom tržištu i da se na taj način pripremite za sam ulazak u EU.

Koliko su bitni evropski fondovi i za što bi ih trebalo koristiti?

– Ovaj period trebate iskoristiti za povlaćenje što više sredstava iz EU fondova kako za razvoj ekonomije, tako za razvoj infrastrukture. Postoje velika sredstva za tu namjenu, ali također i za razvoj svih ostalih segmenata društva i svega onoga što treba da prati ove reforme. Ulazak u EU nije samo ekonomska korist, pa je tako i u toku procesa pridruživanja, već je korist i u svim segmentima društva. Moram da priznam da jeste težak proces, ali finalni rezultat je ono čemu treba svi da težimo, a to je bolje i kvalitetnije društvo, ono u kojem vlada demokratija, u kojem svi imamo iste mogućnosti, imate slobodu kretanja ljudi i roba na teritoriji cijele EU.

Koliko su Crna Gora i BiH spremne za Evropu?

– Kako idu ovim putem integracija, kako Crna Gora, tako i BiH pokazuju da jesu demokratske države, jer ja tvrdim su obje ove države odavno evropske zemlje. Mi smo evropske zemlje, samo treba da to bude potvrđeno i na papiru kroz promjenu zakonodavstva, ali ono što je najbitnije implementaciju zakonodavstva.

Koliko su po vama bitne integracije?

– Evo koliko su bitne integracije i koliko su dobrog donijele, najbolje možemo vidjeti na primjeru Crne Gore. Period od 2020. do 2024. godine je za Crnu Goru donio negativne izvještaje Evropske komisije. Mi smo od lidera u integracijama, do ove godine bili rak rana evropskih integracija. Kako se to odrazilo? mi smo 2023. godine imali 60 posto manje stranih direktnih investicija. Tako da je stvar potpuno lako povezati. Uglavnom kada govorim o Bosni i Hercegovini, ovo može biti lijek za ovu državu.