Marx.ba

Nordijske zemlje i Estonija žele povećati sigurnost svojih finansijskih sistema offline sistemima plaćanja, u slučaju da dođe do prekida interneta. Isto tako, žele diverzificirati svoje finansijske sisteme i smanjiti ovisnost o onim američkim.

– Zbog straha od sabotaža kritične infrastrukture, Finska, Švedska, Norveška, Danska i Estonija pripremaju sisteme offline kartičnog plaćanja kao zaštitu od prekida internetskih veza, rekao je član Upravnog odbora Finske centralne banke Tuomas Valimaki.

Nakon više neobjašnjenih oštećenja podmorske infrastrukture u Baltičkom moru i optužbi zapadnih obavještajnih službi protiv Rusije, što službena Moskva odbacuje, nordijske vlade razmatraju načine jačanja finansijske otpornosti i sigurnosti.

– Vjerovatnost većih poremećaja se povećala jer se geopolitička situacija promijenila širom svijeta. U Evropi je rat, a oko tog rata prisutan je sav mogući hibridni utjecaj i uznemiravanje, što može uključivati ometanje ili prekidanje veza, rekao je Valimaki za Reuters, referirajući se na rusku invaziju na Ukrajinu.

Inače, samo 10 posto Finaca koristi gotovinu kao primarno sredstvo plaćanja, čime ta zemlja postaje izuzetno ranjiva na prekide sistema. 

– Budući da kartična plaćanja zahtijevaju funkcionalne međunarodne podatkovne veze, Finska se mora pripremiti na prekide. Naravno, i mnoge druge zemlje su u istoj situaciji, naglašava Valimaki.

Švedska planira uvesti offline kartični sistem do 1. maja 2026. godine, koji bi omogućio osnovne kupovine tokom prekida koji traju do sedam dana. Norveška i Danska već su uvele takve sisteme i dalje ih razvijaju, no Estonija još nije javno komentirala svoje planove.

Offline sistemi šifriraju i pohranjuju podatke o transakcijama dok se ne uspostavi veza. Finska će omogućiti offline plaćanja potrošačima 2026. godine, uz pripremu nacionalne mreže trenutnih plaćanja i rezervnih bankovnih računa za krizne situacije, piše Zimo.

VEZANO

Amazon predstavio robota s osjetilom dodira i najavio konkurenciju Temuu i Sheinu